Razmišljanja
Verujem da je svako od nas imao prilike da tokom tople letnje večeri, napusti zaslepljujuću svetlost gradskih ulica i uživa u baršunastoj tami vedre noći, poprskanoj sitnim, treperavim, sjajnim iskrama dalekih svetova, zvezdama.
U ovim trenucima kao da razum pokušava da napusti granice stvarnosti, one čulne, nama date, i sagleda svet u svoj svojoj realnosti pružajući nam da zapazimo koliko i u kojoj meri je čudan ovaj naš svet, pa možda i nepojmljiv.
Ako i jednom pogledamo u mnoštvo "zašto" i "zbog čega" našeg postojanja, počećemo da se davimo u moru ideja, nagađanja, divljih slutnji i verovanja, a osetivši pritom da nas svako od njih vuče prema različitim ostrvima nade i sigurnosti, brojna pitanja: Kako i zašto smo ovde? Šta je bio početak svega? Kakav će biti njegov kraj? Šta je vreme? Šta je prostor, mogu ostati bez pravog odgovora. A može li nam naša priroda dopustiti da ih ostavimo takvim? Ne, jer ljudima su neophodna objašnjenja. Ljudima su neophodni odgovori i tumačenje o onome što se događa.
Još od iskonskih vremena učeni ljudi, su nastojali da razumom prodru u svet nepoznatog, trudeći se da postepeno otkriju tajne prirode koja ih okružuje.
Tražeći prave odgovore neki od nas se na kraju smeste na najbolje ostrvo vere, ali neki se time ne zadovoljavaju, oni i dalje pokušavaju da borbu nastave u želji da osete da razumeju svet oko sebe i da baš ovde i sada saznaju razloge zašto je svet onakav kakav je.
Ako tražimo apsolutni odgovor na ova pitanja, koja od davnina predstavljaju zagonetku i preokupaciju brojnih umnih glava, namera će nam se ubrzo učiniti uzaludnom, jer je još Kant u “Kritici čistoga uma” konstatovao da čovekov mozak nije uvek u mogućnosti da odgovori na svako pitanje koje može sebi da postavi.
Ali ipak, razvojem nauke, čovek je uspeo da donekle zadovolji svoju vekovnu radoznalost. Težak, mučan i često pogibeljan bio je put naučnih saznanja koja su iznosila na svetlo dana nove pojedinosti i nova shvatanja o tajanstvenoj prirodi. Vekovi su prohujali dok je čovek ploveći beskrajnim okeanom Vasione uspeo da opovrgne zablude i spozna i potvrdi neke od istina ćutljive prirode, ali je daleko veći broj onih koje su još uvek van domašaja današnjeg znanja čovečanstva.
Jedna od njih je pitanje postanka i razvoja Vasione.
Problem nastanka Vasione, istraživanje njenog ustrojstva kao sveobuhvatne celine, predmet su proučavanja kosmologije, kao i tema mog maturskog zadatka.
Kao što je već pomenuto, postanak i razvoj sveta zaokupljao je ljudski um vekovima, privlačeći pažnju brojnih filozofa, čiji trud zaista zaslužuje pažnju, ali bih u ovom radu više pažnje i značaja pridala onim ljudima koju su ovom problemu prišli sa naučnog stanovišta.
Napomena: Kako ću se ovde baviti opisivanjem naučnih pretpostavki koje se odnose na poreklo Vasione i naučnih otkrića koja su krčila pa i otvorila put današnjoj najprihvaćenijoj teoriji, ovaj zadatak može od mene tražiti veliku upotrebu naučne stručne terminologije koja ga može učiniti odveć suvoparnim i nezanimljivim, ali kako ja to zaista ne želim daću sebi slobodu da izložim i objasnim sve (što je više moguće) mojim jezikom, onim školskim.