Prica o februaru 
 
Narodna imena za februar: secen,(secan, secko, secka), veliki secko, ljutij, unor.... u Hrvata: veljaca
Latinski: Februarius

A cat and her mause

 
O
d kako je izmisljen februar je reformatorima kalendara uvek sluzio kao zgodno meste gde mogu da ispravljaju svoje greske i vrse druge korekcije kalendara.
   U najstarije doba drevnog Rima kalendar je imao svega deset meseci. Sest su trajala po 30 dana, a cetiri po 31 dan. Godina je pocinjala marta meseca, a zavrsavala se krajem decembra. Nakon decembra dolazio je period koji se jednostavno nije racunao, tj. dani se nisu brojali sve do dolaska lepsih dana i pocetka marta.
          Da bi popunio ovu prazninu za vreme zime Numa Pompilije (715?-673?), drugi od sedam rimskih kraljeva, odlucio je da kalendaru doda jos dva meseca: januar i februar ali tako da kalendarska godina traje 354 dana. Tada je u upotrebi bio lunarni kalendar (kalendar uskladjen sa Mesecevim fazama), a godina po lunarnom kalendaru traje otprilike bas toliko (29,53 X 12 = 354,38) dana.
          Da bi dobio dovoljan broj dana za dva dodatna meseca Numa je od svakog meseca koji je trajao 30 dana oduzeo jedan dan, pa je za dva nova meseca ostalo 56 dana. Trebalo je, dakle, da svaki od ta dva meseca traje po 28 dana. Medjutim, u to vreme Rimljani su iz sujeverja izbegavali parne brojeve pa je januaru dodat jos jedan dan. Drugi mesec je ipak ostao na 28 dana, ali, iako se radilo o parnom broju, smatralao se da je to korektno jer je drugi mesec (februar) bio posvecen svetkovini prociscavanja namenjenog kultu mrtvih.
          Taj kalendar je znaci trajao 355 dana. Februar je imao 28, mart, maj, jul i oktobar po 31, a januar, april, jun, avgust, septembar, novembar i decembar po 29 dana. Ali godina po tom kalendaru je za nekih 10 dana i nekoliko sati bila kraca od tropske, prave godine i zato je trebalo povremeno tu godinu prosirivati umetanjem dodatnih dana. A gde dodati nove dane? Pa, razume se u februar. Svake druge godine izmedju 23. i 24. februara dodavan je jos jedan mesec koji se zvao mercedonius a koji se satojao jedanput od 27, a drugi put od 28 dana.         
          Nije uopste cudo sto je takav kalendar pretrpeo novu reformu.
          To se dogodilo 45. godine pre nase ere kada je kalendar poceo da se pravi prema kretnju Sunca (solarni kalendar). Prvo je trebalo dodati nesto dana kako bi se kalendar uskladio sa prirodnim pojavama. Naravno novi dani su umetnuti u februar. (dodati su posle 23. februara). 
          Posto je godina po ovom kalendaru kraca od prave godine za nekih ¼ dana odluceno je da svaka cetvrta godina bude prestupna. Prestupni dan se dodaje, naravno, februaru. U to vreme mnogi meseci su pretrpeli izvesne promene, pa je i februar postao veci za jedan dan te je imao 29 dana (30 prestupne godine). Posto je reformu kalendara inicirao Julije Cezar kalendar je dobio ime: Julijanski kalendar.
          Nesto kasnije, 44. godine pre n.e. Senat je doneo odluku da mesec Quintilis u cast Cezara, dobije naziv Julius (jul), a 8. godine i Sextilis je promenio ime u Augustus (avgust), po Cezarovom usvojenom sinu i nasledniku Oktavijanu Avgustu. Mali problem je bio sto je Avgustov mesec imao samo 30 dana, a jul 31. Citava stvar je resena tako sto je od februara oduzet jedan dan i pridodat avgustu.
          Takvo stanje se zadrzalo do danas. Ili mozda do neke nove reforme.
A tokom istorije u februaru se dogodilo i ovo:
 
1917. (po starom kalendaru 23. februara, inace 8. mart po novom kalendaru) izbila je Februarska revolucija u Rusiji u kojoj je srusena monarhija i ustanovljena Privremena vlada. Ova revolucija je bila samo uvod u cuvenu Oktobarsku revoluciju posle koje ce sve izgledati malo drugacije.
 
1943. - Drugog februara okoncana je jedna od najvecih bitaka Drugog svetskog rata, cuvena Staljingradska bitka. Bitka je zapocela je 23. VII 1942.  vodila sa na povrsini od 100 000 kv. km. i u njoj je ucestvovalo vise od 2 miliona vojnika sa 20 hiljada topova i minobacaca, oko 2 hiljade tenkova i oko 2 hiljade aviona. U Staljingradskoj bitiki snage Sovjetskog Saveza su uspele da odbrane Staljingrad (danas Volgograd) od nemacke ofanzive i zatim da nanesu prvi veliki poraz Hitlerovih snaga u citavom ratu.
 
1971. - Petog februara te godine u podrucju kratera Fra Mauro sleteo je Apolo 14 sa trecom ljudska posadom na Mesec koja je ikad posetila nas satelit. Na povrsini Meseca clanovi misije su proveli 33 sata i 31 minut. Pokupili su 42,9 kg uzoraka Mesecevog tla, kuci su krenuli 6. februara i sleteli na Zemlu tri dana kasnije, 9. februara 1971.

Up