Doba
Kretanje
Prividno kretanje
Sunca i stvarno
ketanje Zemlje;
godisnja doba
- godisnja doba
- jesen
Jesen pocinje u trenutku kada Sunce, u svom prividnom kretanju tokom godine, presece nebeski ekvator i krene na juznu nebesku hemisferu. Tog dana Sunce izlazi tacno na istoku, a zalazi tacno na zapadu; obdanica i noc su jednaki i traju po 12 sati. Taj dan se zove jesenja ravnodnevnica ili jesenji ekvinocij. Na juznoj Zemljinoj polulopti u istom trenutku pocinje prolece.
Strucno, i preciznije, dolazak jeseni se definise kao momenat kada centar suncevog diska dospe u nultu deklinaciju, a rektascenzija Sunca je 12 sati.
- Ove godine Ove, 2000. godine jesen nam stize 22. septembra u 19 sati i 27 minuta (ili 17:27 UT). U tom trenutku Sunce ce se nalaziti u sazvezdju Device i ispod naseg horizonta posto tog dana zalazi u 18 sati i 38 minuta. Od Zemlje ce biti udaljeno 150 120 751 km, a njegova uglovna velicina iznosice 31' 53".
Jesen ce trajati 89,84
dana, a zavrsice se 21. decembra 2000. u 15 sati i 36 minuta.
- Jesen u nekoliko slika
 |
Orbite (od Sunca): Merkur, Venera, Zemlja, Mars |
 |
[Levo] Pogled sa strane iz ravni ekliptike na Zemlju u trenutku stizanja jeseniVeci crtez 14 Kb |
|
[Desno] Pogled sa Sunca. Zemlja i Mesec su znatno uvelicana [veci crtez 17 Kb] |
 |
| U trenutku kada stigne jesen Mesec ce biti nad Pacifikom, a Sunce tek sto ce preci Juznu Ameriku. Pola sveta bice u noci: skoro cela Evropa, veci deo Afrike, cela Azija i Australija. |  |
 |
Sunce stize u ravan ekvatora i prelazi na juznu nebesku hemisferu. Pocinje jesen. Detalj sa veceg crteza [81 Kb] |
septembar 2000.