Sesti mesec po Gregorijanskom i cetvrti mesec po starom rimskom kalendaru. Do Cezarove reforme kalendara jun je imao 29 dana, a nakon toga 30 koliko ima i danas. Svoje ime ovaj mesec duguje izgleda
Junoni (lat. Iuno), rimskoj boginji Meseca i porodjaja, zastitnici braka
i udatih zena. Druga terorija ime ovog meseca vezuje za rimski porodicni klan Junius, a
postoji i misljenje da ime dolazi od lat. reci iuniores (mladez, omladina) te da
je ovaj mesec posvecen mladima. Ako nizboceg drugog jun je omiljen jer sa njim pocinje leto. To se obicno desava 22. juna. Tada Sunce pod pravim uglom obasjava severnu povratnicu i za Zemljane na severnom delu globusa ono je u najvisoj tacki na nebu. Taj dan se zove letnji solsticij (lat. sol= Sunce, sistere = stati) jer Sunce, nakon sto se penjalo ka severu, tog dana stane i pocinje da se spusta ka jugu. Drukcije se ovaj dan zove letnja dugodnevnica. Tada je dan najduzi u godini, a noc najkraca. Pocinje, dakle, leto. Razume se na juznoj Zemljinoj hemisferi tog dana pocinje zima (ali tamo je ionako sve naopacke) [kretanje Sunca]. Jun je mesec u kome se rodilo cak tri astronoma Kasinija. Jean-Dominique Cassini rodjen je 8. juna 1625, Jacques Cassini (zvani Kasini III) 17. juna 1714, a Dominique Cassini (zvani IV) 30. juna 1748. Prvi je za astronomiju ipak najznacajniji. Otkrio je, izmedju ostalog, pukotinu u Saturnovom prstenu, zatim cetiri Saturnova satelita itd. U junu (26. juna 1730.) je rodjen i Sarl Mesije (Charles Messier) tvorac cuvenog Mesijeovog kataloga maglina. Tri veka ranije, 6. juna 1436, rodio se veliki nemacki astronom i matematicar Johann Muler, poznatiji po svom latiniziranom pseudonimu Regiomontanus. A 21. juna 1633. u tzv. Drugom procesu, sud inkvizicije nalazi da je Galileo Galilej, sin Vincenca iz Florencije, zato sto svojim delima podrzava Kopernikov heliocentricni sistem, kriv i izrice mu kaznu. Galilej je, kako je poznato, morao na kolenima da se odrekne heliocentrizma, te je kazna bila blaga - dozivotni kucni pritvor. Galilej je tada imao 70 godina.
|
