   ira ili Omikron Kita je jedna do najpoznatijih
promenljivih zvezda cija zabelezena istorija posmatranja traje duze od cetiri veka. Prvo
pominjanje ove zvezde vezuje se za nemackog svestenika i astronoma D. Fabricijusa koji je
avgusta 1596. godine u sazvezdju Kita primetio zvezdu trece velicine koju do tada nije
zapazio a nije je bilo ni u zvezdanim kartama. U danima koji slede on nastavlja da
posmatra ovu zvezdu i uocava njeno slabljenje sve dok nije u oktobru sasvim nestala sa
neba. Sedam godina kasnije Nemacki astronom Bajer u svom zivotnom delu, zvezdanom atlasu Uranometrija
ucrtava u vratu Kita i ovu zvezdu kao zvezdu cetvrte velicine obelezavajuci je sa o Ceti (grcki: omikron Ceti). Sledece u
nizu imena koja se vezuju za ovu zvezdu je ime Holandskog astronoma Facilida. Decembra
1638. on prilikom posmatranja pomracenja Meseca uocava neobicnu zvezdu u Kitu. Prateci je
zatim on registruje njeno slabljenje sjaja sve dok nije sasvim iscezla. Facilid pravilno
zakljucuje da je to u stvari Fabricijusova zvezda i zvezda koju je kasnije ucrtao Bajer.
Time on prvi jasno ukazuje na njenu periodicnu promenu sjaja. Ovoj interesantnoj zvezdi
Poljski astronom, mehanicar i opticar Jan Hevelijus daje naziv Mira sto na latinskom znaci
cudesna. Svoja posmatranja ove zvezde on objavljuje 1662. u delu Historiola
Mirae Stellae … Nesto zatim 1667. godine Francuski astronom Bulialdus objavljuje
svoja posmatranja Mire. Na
osnovu Fabricijusovih, Hevelijusovih i licnih
posmatranja utvrdjuje da je period promene sjaja 333 dana uz napomenu da su moguca
otstupanja kako u periodu tako i u sjaju pri maksimumu. Upravo je ovo danas uzrok njene
velike popularnosti medju astronomima amaterima jer se unapred ne moze precizno odrediti
tacan trenutak maksimuma kao ni velicina do koje ce narasti.
Mira je inace najsjajnija
dugoperiodicna promenjljiva pulsirajuceg tipa po kojoj danas nosi ime cela klasa ovakvih
promenjljivih. Ovo su zvezde crveni giganti sa periodama promene sjaja od 80 do 1000 dana.
Njihove promene sjaja objasnjavaju se periodicnim pulsiranjem spoljnih slojeva ovih veoma
proredjenih zvezdanih atmosfera.
 |
| Snimak nacinjen 16. XI 98. oko 23:50 iz
Novog Sada za vreme snimanja meteorskog pljuska Leonida. Objektiv 50 mm f/3.7 ,
ekspozicija 90 sec, film Kodak Gold 400. Snimak i obrada na racunaru Aleksandar Ilicic. |
Sama Mira menja svoj
sjaj od blizu 10. magnitude u minimumu do trece ili cak
nekada i druge magnitude u maksimumu sjaja. Udaljena je 140 svetlosnih godina od
Zemlje a u precniku je 400 puta veca od Sunca. Mira je karakteristicna i po svojoj boji
koja vuce na crveno a koja je odlika spektralne klase M. Pokazuje promene i u spektralnom
tipu od M5 – M9 a karakteristicnosti spektra su apsorpcione linije titanovog oksida i
sjajne emisione linije vodonika. Sama zvezda je blizak dvojni sistem gde slabiju
komponentu cini plava zvezda VZ Ceti koja takodje menja intenzitet svog sjaja izmedju 9,5
i 12 mag. Njihovo prividno rastojanje sa zemlje iznosi ispod jedne lucne sekunde a period
orbtanja oko zajednickog tezista je oko 400. godina.
Njen maksimum 98. godine je
u decembru mesecu.
Inace posmatranja Mire ove,
98. g. su pokazala da se "pojavila" 25. oktobra kada je bila ispod 8. mag, 8.
novembra je procenjena na 6,5 , a 16. novembra se mogla videti za vreme posmatranja
meteorskog roja Leonida kada je vec bila blizu 5 mag. Verovatno ce vec pocetkom decembra
biti dovoljno sjajna da ce te je uz pomoc nase karte veoma lako pronaci. Da bi mogli da
procenjujete njen sjaj treba znati i magnitude najpogodnijih poredbenih zvezda : a Cet 2,5 ; g Cet 3,6 ; d Cet 4,1 ; a Psc 3,8 ; a Ari 2,0.
 Sirius- Aldebaran
- Algol
|
