U vreme najstarijeg kalendara drevnih Rimljana, po kome je godina pocinjala prvog marta, avgust je bio sesti mesec po redu pa se tako i zvao – Sextilis tj. “sesti”. U to doba Sextilis je imao svega 29 dana, kao uostalom i januar, april, jun, septembar, novembar i decembar. Mart, maj, jul i oktobar su imali po 31 dan dok je februar imao 28. Sve ukupno bilo je 355 dana u godini sto je gotovo savrseno odgovaralo lunarnom kalendaru. Ali posto se priroda ponasa u skladu sa kretanjem Sunca (a ne Meseca) bilo je nuzno kad-tad preci na solarni kalendar koji ima 365 dana.

 

To se desilo 45. godine pre nove ere u vidu Cezarove reforme kalendara. Godina je dobila dodatnih 11 dana tako sto su januaru, septembru i novembru dodata po dva dana pa su oni od tada imali po 31 dan, a april, jun, Sextilis i decembar su dobili po jedan dan. Dakle „sesti“ mesec je od tada imao 30 dana.

 

Kao sto smo vec pisali u proslom broju, 45. gdine stare ere rimski Senat je u cast Julija Cezara mesec Quintilis nazvao Julius. Nekoliko decenija kasnije, 8. godine pre Hrista, Senat je odlucio da i Oktavijan Avgust, Cezarov usvojeni sin i naslednik, a zatim i prvi rimski car, dobije svoj mesec pa je Sextilis promenio ime u Augustus.

 

Ta naizgled sasvim bezazlena odluka imala je nekoliko posledica po ceo kalendar. Kako je tada Sextilis imao „svega“ 30 dana (dakle jedan dan manje od jula) odluceno je da se od februara oduzme jedan dan i doda avgustu. Ali tada je ispalo da tri meseca zaredom (jul,avgust i septembar) imaju 31 dan sto nije bilo prakticno, pa su usledile jos neke izmene o cemu cete moci da citate narednog meseca.

U vezi avgusta jos i ovo:

 

Od davnina se vreli avgustovski dani zovu "pasji dani" sto se dovodilo u vezu sa zvezdom Sirius.

 

23. avgusta u starom Rimu obelezavao se dan boga Vulkana (rekli bismo imali su slavu).

 

Avgusta 1591, na poziv jednog plemica iz Venecije, vratio se Djordano Bruno u Italiju. Po svemu trebalo je to da bude bezbedan boravak Bruna u Italiji. Ipak, bio je uhapsen zbog necrkvenog ucenja i kasnije osudjen od suda inkvizicije na, kako je u presudi stajalo, blagu smrt bez krvi. Zatim je ziv spaljen na lomaci.

Avgusta 1831. pozvan je Darvin da kao neplaceni prirodoslovac plovi brodom Bigl. Rezultat te njegove cuvene ekspedicije bila je teorija evolucije.

A 28. avgusta 1993. svemirski brod Galileo, na putu za Jupiter, prosao je na 2400 km od asteroida 243 Ide i nacinio 150 njegovih snimaka. Ida je drugi od tri asteroida koji su snimljeni iz blizine.

[jul 99]

vrh