Make your own free website on Tripod.com
Teleskop
Razvoj
Galilejevi teleskopi
Dva durbina koje je napravio Galilej. Danas se cuvaju u Muzeju nauke u Firenci
 

Galilej   Nakon 1608. durbin postaje poznat instrument "kojim se bolje vide zvezde i neprijateljske trupe u daljini". Vest se brzo siri Evropom. Galilej (1564-642) je bio odusevljen izumom i po skici koju je nabavio napravio je sam nekoliko durbina.

Cesto se navodi podatak da je Galilej bio prvi koji je durbin uveo u astronomiju. Izgleda medjutim da prvenstvo ipak pripada engleskom matematicaru i astronomu Tomasu Heriotu (1560-1621). Samo nekoliko meseci pre Galileja on je vec gledao Mesec kroz durbin i crtao njegov reljef. Ali Galilejevo ime je magicno, on je u nauci, dobrim delom i uz pomoc durbina, ostavio neizbrisiv trag, pa se valda i zato on pominje kao prvi astronom teleskopske ere.

Galilej je svoim durbinom  otkrio brda i doline na Mesecu, cetiri Jupiterova satelita, elipticni oblik Saturna i tako dalje, sve to ga je na kraju kostalo slobode. Poslednje godine svoga zivota, po osudi crkve, proveo je u kucnom pritvoru.

Galileo Galilej

Galileo Galilej

Ti prvi durbini za okular su koristili rasipno socivo. Danas ih zovemo Galilejevi ili holandski teleskopi. Davali su prilicno losu sliku, ali vreme teleskopa je tek dolazilo.

Poboljsanja    Kepler (1571-1630) je 1611. predlozio poboljsanje, da se za okular umesto rasipnog koristi sabirno socivo male zizne daljine. Vidno polje takvog durbina je nesto manje i dobija se obrnuta slika, ali s druge strane slika je bolja i u njega je bilo moguce da se ugradi mreza koncica koja omogucava da se vrse precizna meranja uglova te rastojanja izmedju zvezda i precnici planeta. Sem toga astronomima izvrnuta slika ne smeta.

Sa kvalitetnije izbrusenim socivima durbini postaju mocniji, ali su oni i dalje imali velik Prelamanje nedostatak. Beli svetlosni zrak je slozen, sastoji se od vise obojenih zraka razlicite talasne duzine. Prolaskom kroz sociva ljubicasti zraci se prelamaju najvise, a crveni najmanje pa je ziza ljubicastih zraka blize socivu nego ziza crvenih zraka. Rezultat je obojena i mutna slika. Ovaj nedostatak (strucno se to zove hromatska aberacija) je u pocetku otklanjan izradom durbina sa velikom ziznom dalljinom. Zizne daljine razlicitih zraka su u tom slucaju blize jedna drugoj tj. hromatska aberacija je manja.

Takav jedan teleskop (sada to vec mozemo tako zvati) izradio je Hevel (1611-1687). Njegov teleskop je bio dug 49 metara i nije imao tubus vec vise izbusenih ploca koje su povezane metalnim sipkama. Taj teleskop je bio okacen o stub visok 29 metara i pomerao se pomocu sistema koturaca. Slicna resenja imali su i neki drugi astronomi, recimo Gotinjes i Hajgens.

Po danasnim merilima svi ovi teleskopi su bili prilicno skromnih karakteristika. Hromatska aberacija je i dalje postojala, bili su glomazni i imali su malo vidno polje. Ipak oni su omogucili silan napredak astronomije. Razjasnili su misteriju Saturrna (otkriven je Saturnov prsten), utvrdjeno je da se Mars obrce oko svoje ose, ugledane su Jupiterove pruge, otkrivene su mnoge magline i uopste prosireni su vidici.

Ali hromatska aberacija je i dalje mucila astronome.ahromat.gif (1472 bytes)

Tim problemom su se bavili mogi danas cuveni astronomi, ali je resenje nasao opticar Dzon Dodland (1706-1761) 1758. Resenje je bilo u objektivu od slozenog sociva koje se pravi od rasipnog i sabirnog sociva a koji zajedno daju sabirno socivo. Sem toga sociva se prave od kron i od flint stakla, posto ove dve vrste stakla razlicito prelamaju svetlosne zrake. Tako je nastao ahromatski objektiv.

Zatim se prave sve slozeniji teleskopi sa sve slozenijom optikom i pratecim priborom. Upoznate su i granice razvoja optickog teleskopa. Veci precnik objektiva omogucava  prikupljene vise svetlosti i dublji prodor u svemir. Ali objektivi imaju svoje granice. Preveliki objektivi se od deformisu od sopstvene tezine. Najveci opticki teleskop danas ima precnik od 101 cm a nalazi se u drzavi Viskonsin (SAD). Gradjen je od 1895. do 1897.... Ali o tome cemo pricati neki drugi put.

Up