Make your own free website on Tripod.com
Kako sam napravio teleskop

Miladinovic.gif (2132 bytes)emajl.gif (1026 bytes)

Svoju davnasnju, decacku radoznalost za otkrivanjem raskosi i magije vasione, rodjenu jos u osnovnoj skoli, privremeno sam zadovoljio pre dvadesetak godina, nabavkom ruskog dvogleda 7 x 50 (brojka 7 je oznaka koliko puta okular uvecava lik koji stvara objektiv, a 5o je oznaka precnika objektiva u milimetrima). Uz pomocovog instrumenta, kao i fotokopirane zvezdane karte iz starog geografskog atlasa sa crtezom" najvaznijih " sazvezdja, zakacio sam "astronomsku groznicu" koja me evo i dan danas "trese" nesmanjenom zestinom. Nikad necu zaboraviti svoje odusevljenje, kada sam kroz ovaj instrument, prvi put osmotrio Orionovu maglinu, koja me je svojim sjajem (vidljivim golim okom) mamila, ili kada sam jedne izuzetno vedre jesenje noci, "sarajuci" nebom ugledao maglicast obris "Andromede". Tada sam se definitivno zaljubio u "Mesijeove objekte", i shvatio da moram imati nesto bolje od tog binokulara.

Prvi pokusaj   Bez dovoljno znanja i iskustva, pokusavao sam sa staklima za naocare vecih ziznih daljina, i okularima sa "ocerupanog" mikroskopa, pazljivo zapakovanim na pravim mestima u dugu PVC vodovodnu cev, ali zbog svojih monohromatskih osobina, ovakav objektiv nije povoljan za posmatranje svetlih objekata (meseca, planeta i sl.) jer sliku razliva u "loptu" duginih boja, te sam ove staklice za naocare izbacio iz koncepcije za objektiv.

Iako dvogled 7 x 50 svima preporucujem za pocetak, a i u literaturi se spominje kao idealan za pocetnike, zbog velike svetlosne moci, i sirokog vidnog polja, ubrzo nakon toga, skromne performanse mog dvogleda, nisu mogle da ugase zedj za otkrivanjem tajni svemira koji se iz veceri u vece obecavajuce prostirao pred mojim ocima. Kada sam se zaposlio, krajem 1985 godine, malo mi se popravila finansijska situacija, pa sam odlucio da sebi obezbedim na bilo koji nacin, bolji instrument. Uz pomoc literature (uglavnom casopisa "Vasiona" Beogradske opservatorije) i moja saznanja su se postepeno uvecavala, ali se sa druge strane, ukazivalo se prostranstvo, novog, nepoznatog i jos izazovnijeg. Neko je davno rekao : "sto je veca obala znanja, to je vece more neznanja".

Prvi instrument koji sam napravio, bio je jedan mali terestricki (zemaljski) durbin kod koga je lik posmatranog predmeta uspravan, (pa lepa komsinica koju tajno posmatrate na daljinu ne "dubi" na glavi). Ovaj instrument koji je napravljen od ahromatskog sociva (specijalno socivo sacinjeno od 2 vrste stakla koje ponistava gresku zvanu hromatska aberacija) precnika 60 mm, zizne daljine oko 50, koji sam narucio iz firme "Zrak" Sarajevo (tadasnja opticka vojna industrija), buduci da je ta firma u to vreme pravila odlicnu optiku za streljacke durbine (koji sluze sudijama na streljackim takmicenjima za proveru rezultata), i koji izgledaju kao "pravi" teleskopi, ali koji su tada bili preskupi, za moj skromni budzet, mada solidnih optickih mogucnosti (50 X 60). Sam objektiv nije praviljen po narudzbi, ali su ljudi koje sam kontaktirao bili zacudjeni i odusevljeni mojom idejom da pravim teleskop, pa su iz nekog zaboravljenog magacina "iskopali " jedan objektiv za mene. Za okular sam iskoristio deo ruskog "piratskog" durbina (tj durbin na izvlacenje, nalik davnasnjim instrumentima - durbinima, koji se mogu videti u istorijskim filmovima), koji sam obmotao trakama papira da "pasuje" u cev i da se moze kretati u njoj uz lagani pritisak (radi izostravanja slike). Sve to sam pazljivo zapakovao u vodovodnu (ili kanalizacionu) cev precnika od 75 mm, "centrirao" kako sam znao i umeo, i napravio drvene nogare, te je ovaj instrument jedno vreme bio najobozavanija i najiskoriscenija stvar u mom okruzenju.

Savrsenstvo   No pomenuta groznica me je neumoljivo terala dalje, pa sam kao pokusaj usavrsavanja navedenog instrumenta ubacio rasipno socivo izmedju objektiva i okulara, praveci tzv. "zum", koji je donekle uvecavao sliku, ali buduci da je to socivo bilo loseg kvaliteta, brzo sam isto izbacio iz upotrebe, te se zadovoljio proverenim instrumentom, dakle objektiv+okular, po mojoj racunici karakteristika 35X60. Sa ovim instrumentom, lepo se mogao posmatrati Jupiter sa "zivahnim" satelitima, "jajoliki" Saturn, dvojne zvezde npr Mizar, Orionova maglina, i Mesijeovi objekti letnjeg neba u sazvezdju Skorpije, Strelca, i sl.

Posle je dosao rat, nastupila je kriza, besparica, a porodica mi se uvecala, te je moj entuzijazam silom prilika bio gurnut u zapecak, zbog svakodnevne brige kako porodici obezbediti osnovne potrepstine. Stoga je opisani teleskop, uz jos ranije nabavljeni dvogled 20 x 60 ostao moj najkorisceniji instrument, duze vremena, ali ni to nije moglo trajati predugo. Misao o potrebi nabavke po performansama "ozbiljnijeg" teleskopa nije mi davala mira, i samo je cekala trenutak da dodje na red za realizaciju. Zbog nemogucnosti nabavke optickih delova u Jugoslaviji, ogranicenog budzeta i teskoce nabavke u inostranstvu gotovih uredjaja (nacin placanja, carina, transport i sl.), ideja samogradnje teleskopa mi se nametnula kao jedina alternativa naraslim astronomsko-vizuelnim apetitima koji su pretili da postanu "crna rupa".

Njutn      Pocetkom 1996 godine prijatelj koji je duze boravio u Nemackoj, nabavio mi je primarno ogledalo za "Njutn" teleskop, performansi: fokus 1219 mm, precnika 159 mm (6 inca), dakle priblizno f/8 , kao i odgovarajuce elipticno sekundarno ogledalo, i avantura je mogla da pocne. Dok su stvari putovale iz Nemacke u Jugu (na dnu Deda Mrazovog putnog kofera) - vec sam u glavi, a malo i na papiru imao plan. U jednom od brojeva pomenute "Vasione", nasao sam clanak izvesnog gospodina Mire Ilica (iz Dubrovnika - ciji entuzijazam je presao na mene, te mu se ovim putem zahvaljujem) koji je isto pravio teleskop, samo 10-tak godina ranije, sa ilustracijama, i nekoliko saveta, sto mi je bilo dobra osnova, i posluzilo kao povoljan vetar u moja "samograditeljska jedra".

Teleskop

Za tubus sam odabrao kanalizacionu cev (opet), zbog, s jedne strane solidne tvrdoce i krutosti, sa druge strane lakoce obrade, a sa trece strane, jer nisam imao drugu bolju ideju. Jedina "falinka" je bila to sto je cev bila nesto uza od precnika primara (za par milimetara, sto se ipak odrazava na kolicinu sakupljene svetlosti, a i komplikuje izradu nosaca primarnog ogledala, pa sam morao da napravim kutiju, na cijem donjem kraju sam napravio nosac primara, sa nosacem u cetiri tacke (umesto u 3 kako je pozeljno zbog lakseg podesavanja primara).

Kutiju za primar sam srafovima pricvrstio na donji kraj cevi, a samo ogledalo sam namestio na drvenu plocu - nosac ogledala, sa drzacima ogledala, i cetiri rupe, kroz koje su prilikom montaze prolazila cetiri velika srafa , ranijeKutija pricvrscena na donji kraj kutije. Prilikom montaze, izmedju donjeg kraja kutije, i nosaca ogledala, na sva cetiri srafa, "nataknuo" sam po jednu jaku oprugu (koje je bilo jako tesko naci, jer ih niko ne proizvodi, ali sam imao srece da na Novosadskoj "najlon" pijaci nadjem nekog preprodavca automobilskih delova, koji je imao upravo 4 komada opruga -valjda za ventile na prodaju). Opruge su neophodne za pravilno centriranje primarnog ogledala, jer daju otpor zavrtnjima koji drze plocu sa primarom i time omogucavaju da primarno ogledalo bude fiksirano.

Unutrasnjost cevi sam ofarbao u sivoj boji, kojoj je dodata solidna kolicina talka, da boja nema odsjaj, sto je bitno zbog eliminisanja refleksije (odbijanja) svetlosnih zraka o unutrasnjost cevi sto moze bitno da ustice na kvalitet slike. U literaturi se spominje preporuka (pomenuti Miro Ilic) da cev treba obloziti iznutra sa smirgl hartijom, velike finoce, jer ova skoro idealno eliminise refleksiju, ali zbog uze cevi, nisam zeleo da se lisim jos 2-3 milimetra korisne sirine objektiva, koji bi bili izgubljeni zbog debljine nalepljene smirgl hartije.

Nosac sekundarnog ogledala (koje pod uglom od 45 stepeni skrece sliku naokular) sam napravio od lima i drveta. Jedno je u obliku kruga, sa rupom u sredini i tri rupe sa strane pod uglom od 120 stepeni, za male zavrtnje kojima se moze korigovati polozaj celog sistema. Kroz rupu u sredini prolazi glavni sraf za drvo, na cijem drugom kraju je pricvrsceno drugo drvo valjkastog oblika, ciji je jedan deo zasecen pod uglom od 45 stepeni, na koji sam lepkom nalepio sekundarno ogledalo.

Pomenuti glavni sraf sluzi za drzanje samog nosaca sekundara, a mali zavrtnji za korekciju njegovog polozaja. Za okular sam koristio napred pomenuti "piratski" okular, kao i nekoliko mikroskopskih okulara. Fokuser (drzac okulara) sam napravio od vodovodne cevi (neko ce pomisliti da sam vodoinstalater!) ciji sam jedan kraj rasekao na pet mesta uzduznim rezovima i dobio sest "krakova" koje sam malo izvio i sa po jednim srafom svaki "krak" pricvrstio na cev teleskopa. Namatanjem slojeva papira na okulare, ovi su bili spremni za upotrebu, jer su tako "bandazirani" okulari "savrseno" ulazili u navedeni fokuser.

Nosac Spajder

Sa ovakvim sistemom, zbog relativno loseg kvaliteta optike "piratskog" okulara, koji pak daje solidno uvecanje (oko 120 x), dobio sam instrument za posmatranje Meseca, Jupitera (pojasevi se tek naziru), Venere, Saturna i suncevih pega (ne direktno vec kao odraz na papiru postavljenom naspram okulara). Glava i rep Hejl-Bop komete posmatrane kroz ovaj instrument izgledali su spektakularno. Od koristi su bili i mikroskopski okulari zbog manjeg uvecanja, i time veceg ugla posmatranja i svetlije slike, pa sam ih koristio za posmatranje manje svetlih objekata, mada su davali samo "podnosljivu" sliku.

Postolje sam sklepao na vrat-na nos od dasaka za palete za cigle, jer u datom momentu nisam imao para za bolje, a i zurio sam da instrumenat zavrsim zbog komete Hejl-Bop, a kako se pokazalo funkcionalnim nisam ga do sada menjao (mada bi trebalo, i to cu sigurno uskoro uraditi). Montaza je alt-azimutna, a teleskop sa gornjim delom postolja se okrece na nekoliko klikera koji se nalaze u rupama na donjem delu postolja, i sluze da olaksaju rotaciju sistema u horizontalnoj ravni, tj da smanje trenje izmedju gornjeg dela koji nosi teleskop, i donjeg dela postolja, koji je stacionaran. Gornje i donje postolje je spojeno jednim dugackim srafom, u sredini, kao osom rotacije u horizontalnoj ravni. Pomeranje teleskopa u azimutalnoj ravni je "multimedijalni" dozivljaj, jer srafovi koji sluze kao osovina oko koje se tubus okrece u vertikalnoj ravni, cesto "repuju" taruci se o drvenu "viljusku" koja drzi teleskop, ali mi zvucna "podrska" ne smeta, jer je osa rotacije teleskopa dobro izbalansirana, i nalazi se tacno u tezistu tubusa, tako da uz pomoc dve "leptir" matice, zavrtanjem istih teleskop se lako fiksira u azimutalnoj ravni. Jedino kad duva vetar, sistem ima vibracije, ali sam na to vec navikao.

Nedavno sam uspeo da nabavim (iz inostranstva) originalni "Celestron" fokuser, i dva okulara 7,5 mm i 25 mm, koji daju oko 162 x, odnosno 48 x uvecanje. Ovi su u upotrebi tek 10-tak dana, pa jos nisam do kraja ispitao njihove mogucnosti, ali kvalitet slike je mnogo bolji. Manje uvecanje daje dobru sliku zvezdanih jata, Orionove magline, posebno isticem prekrasne "Plejade" dok je kod veceg uvelicanja (okular 7,5 mm fokusa) ocigledno da sistem zahteva precizniju kolimaciju (tj. centriranje optickih delova teleskopa) i pored toga sto pogled na povrsinu Meseca (narocito u prvoj cetvrti, zbog kontrasta), i posebno sjaj planinskih vrhova sa mracne strane terminatora svojom velicanstvenoscu oduzima dah. O skorasnjoj konjukciji Jupitera i Venere, i kasnije Jupitera i Merkura, da ne pricam, to je trebalo videti.

Troskovi materijala za izradu opisanog "Njutn-a" :

primar i sekundar - 450 DEM,

"ocerupani" okular cca 30 DEM,

"Celestron" fokuser i dva "Plossl" okulara - 110 USD.

Alat: testera, cekic, ram-testerica, lenjir, sestar, lenjir-nonijus, busilica i burgije, "odvijac" i slicno, dakle elementarni.

Materijal : PVC cevi, daske, lim, sper - ploca debljine 10 mm, smirgl papir, srafovi i slicne uobicajene trice i sitnice.

Nacrti: nemam ih, a skoro sve zavisi od karakteristika optike. Osnovni oblici i idejna resenja sada se mogu naci na Internetu, a ostalo je stvar Vase maste, inventivnosti, alata i materijala kojim raspolazete.

Utroseno vreme: nisam vodio evidenciju, ali racunam da sam utrosio negde oko 100-150 radnih sati za fizicki i eksperimentalni deo posla, a sto se tice "kolicine vremena" utrosenog na razmisljanje oko izrade teleskopa, moram reci da sam o ovoj temi razmisljao "non-stop".

Planovi: u zavisnosti od eventualnog porasta finansijskih mogucnosti (zasad su izgledi slabi), sve je moguce.

U losijoj varijanti: doterivanje postojeceg instrumenta, i to: nova konstrukcija nosaca sekundara (tzv " spider"-a, kojim nisam zadovoljan, kao i izrada ekvatorijalne montaze od "vila" za motorbicikl (plan sam nasao u "Vasioni"), sa eventualnim motorom za pracenje (imam druga "elektro-genijalca" koji bi ovaj deo razradio).

U boljoj varijanti, sve prethodno iz losije varijante, plus: od nabavke iz inostranstva najmanje 8 incnog paraboloidnog ogledala velike svetlosne moci (za trazenje kometa, i posmatranje objekata dubokog neba), preko samostalnog brusenja vecih ogledala i posrebravanja istog (za koje imam "recept" a sav materijal se napolju moze nabaviti u "kitu"), do izrade refraktora 100 mm objektiva, (orijentaciona cena takvog solidnog objektiva u Kanadi je oko 150 USD). I naravno Astrofotografija u kojoj se nisam do sada oprobao).

Nacrti: oba opisana instrumenta radjena su sa najelementarnijim (srednjoskolskim) znanjem iz optike, kao glavnim predjelom, garniranim sa informacijama iz starih brojeva casopisa "Vasiona", i prelivom od brojnih eksperimenata (tubus mi je izbusen rupama od raznih "opita") uz dodatak - salata od strpljenja.

Na kraju, sta preporucujem ljudima koji ce jednom kao i ja krenuti u slicnu avanturu?

Vremena su se dosta promenila, u odnosu na vreme kada sam ja poceo da razmisljam o izgradnji teleskopa. Tu pre svega mislim na Internet, sa mnostvom adresa proizvodjaca optike, teleskopa u "kitu" (svi delovi su vec napravljeni i instrument samo treba da se sklopi prema prilozenom uputstvu), obiljem informacija o samogradnji, sto sve znatno skracuje lutanja kojima sam ja u nedostatku literature i pravih informacija, bio izlozen.

Za totalne pocetnike, moj predlog je da krenu od dvogleda, uz njegovu pomoc upoznaju nebo, citajtu literaturu, i opredele se sta ih najvise interesuje. Ostalima: hrabro napred! Na Internetu "prosurfujte "www.atmpage.com, www.skypub.com i sve linkove sa ovih sajtova. Skupite nesto novca, nabavite optiku (najbolje u USA jer je relativno mnogo jeftinija negu u Evropi, gde ju je barem prema informacijama do kojih sam dosao preko Interneta, dosta tesko nabaviti, visestruko je skuplja i nema puno adresa na koje mozete uputiti svoje prijatelje - "putnike namernike" da Vam to potraze ako se zateknu u inostranstvu. Ako nemate finansijskih mogucnosti za nabavku za nas relativno skupih optickih delova, probajte u servisu foto opreme da nabavite polovan objektiv za kameru ili rashodovani teleobjektiv. Postoji i jeftina varijanta koju sam nedavno nasao na Internetu na srpskom jeziku sa staklima za naocare. Za objektiv uzeti staklo za naocare dioptrija +0,75 odnosno f=1330 mm, ali otvor objektiva ograniciti na 20-25 mm, a za okular neku jacu lupu - npr. casovnicarsku lupu (video sam ih u prodaji pre par dana u komisionu na pozorisnom trgu u Novom Sadu - ovo nije reklama!), a za tubus PVC vodovodnu cev, ali ovu varijantu nisam proverio u praksi (mada sam nesto slicno davno pokusavao ali ne do kraja) medjutim, u nedostatku boljeg vredi pokusati, ako nista drugo, steci cete odredjeno iskustvo, a verovatno cete se "inficirati" samogradnjom.

Recju, kada nabavite "prave" opticke delove, onda ste "na konju", nista vas ne moze iznenaditi niti spreciti, da sa malo inventivnosti i volje resite sve tehnicke probleme, i posle nesto znoja i nerviranja, konacno, u tamnoj noci zavirite kroz okular svog instrumenta, i osetite zadovoljstvo sa kojim se malo sta moze porediti. Verujte mi na rec.

Napomena:

Posebnih nacrta nemam, a sa Interneta se ionako mogu "skinuti" vizuelni izgledi i (mnogo bolja) tehnicka resenja za sve delove teleskopa koje sam napred opisao. Adrese firmi za izradu ili prodaju optickih delova, takodje nisu problem za bilo kog "surfera", i tu se moze naci obilje informacija. Postoji cak i news grupa za ljude koji se bave samogradnjom (pazite se, "bombarduju" e-majlovima, 30-70 kom. dnevno, vikendom duplo). Pogledajte sajt www.atmpage.com, ("Amateur telescope making") gde postoji pravo obilje informacija o ovom hobiju.

Najvaznije od svega: Nemojte se plasiti vaseg eventualnog nepoznavanja fizickih zakona, matematike i slicnog. Najvaznije je da znate fokalnu duzinu objektiva, a sve ostalo mozete resiti "u hodu". Smatram svojom obavezom da kazem, da je sve napred opisano u 95 % rezultat brojnih eksperimenata proverenom "ssaconometrijskom" tj. vizuelnom metodom, bez upotrebe bilo kakvog sofisticiranog mernog uredjaja, komplikovanijeg od lenjira sa "nonijusom" koji sam samo izuzetno koristio. Rezultat toga su brojne rupe na tubusu kao posledica eksperimentisanja sa pronalazenjem adekvatnog mesta za montazu nosaca sekundara, ali ja uvek mogu da se "vadim" da su iste namerno ostavljene, zbog ventilacije (radi izjednacavanja temperature vazduha u tubusu sa spoljnom sredinom cime se izbegava "treperenje" slike kao posledica mesanja vazduha razlicite temperature).

U nadi da sam ovim tekstom jos nekog "zarazio" svim citaocima naseg AM zelim "Clear skies!" ("Vedro nebo" - tradicionalni astronomski pozdrav).

Up